Crvena Jabuka | 2016

Дражен Жерић Жера (Мостар, 20. јул 1964) југословенски је музичар и клавијатуриста, члан групе Црвена јабука. У Сарајеву је завршио музичку школу, одсек клавир. Од 1984. године почиње да свира у бенду „Жаоке“. После годину дана добио је позив од свог пријатеља Дражена Ричла да пређе у тек насталу групу Црвена јабука у којој је и даље фронтмен. Група је измењале доста чланова од почетне поставе, први певач је несрећно преминуо, те га је тадашњи клавијатуриста у трену борбе опстанка групе замнио и истао до дана данашњег. Јабука и Жера су свирали и сарађивали са најеминентнијим музичким именима са простора бивше Краљевине Југославије тј. СФР Југославије у којој су се родили, одрастали, стварали и собом још оплемењују истим жаром и квалитетом који најбоље сама публика оцени,а Јабуку је оценила и заслужено на пиједестал већ сад повесно/историјске странице се могу тим феноменом од групе бавити, анализирати, социјолошки испитивати, психолошки одмеравати шта је све донро и позитивно допринела толиком годинама опстајања и свим генерацијама који често са собом разне стихове као фразе себи прошапућу..оне најлепше, најтананије природе…себи и виљеној особи…вољеним блиским људима, пријатељима, фамилији…А опстанак публике такве и толике ће и у трену садашњости за сад и будуће све провоцирати, сваким критикама још веће , јаче, вишље и дубље поетске, па тако и музичке загрљаје нових домета које без икакве сумње тек очекују и Црвену Јабуку…и непрегледни океан верних љубитеља од самих почетака до нових, првљијих од првих некада, па других и трећих..итд, а читај унуцима и унукама, генерацијама и генерац…итд…Да!Требало је то и знати и смети, а и моћи изнети све ове деценије већ сада, па сва таласања свих врста у сваком погледу, остати на ногама, а да музика и стих трпели нису, још мање захвалан и верна публика са Балкана, од Трста преко Плитвица и ДУбровника, па античких градова Драча и Скадра, те и шире концентричним груговима око свакога и већег и омањег града, а Јабука је свуда свирала без комплекса од варошица, села и засеока, па до капиталних градова Љубљане, Загреба, Сарајева и домаћег мегалополиса Београда. Турнеје по Европи и свету шире оставићемо људима са тих лица места ,који живе и раде диљем целе планете Земље и ван домовине/отаџбине, да допуњавају већ тако и густо пребогату биографију једне лепе приче која траје попут најцењеније оне нам , још из детињих жеља када нас Свемир бајки понесе и уживи, баш ове наше Бајке без завршетка, а где сваки узраст и зрелост себе смеју срести, себе саме ту наћи, пронаћи, људовати са свима и Богом, имати за себе у себи, као и поделити са најближњима, Љубав је једна реч за све…Љубав.
Свака част, дубок наклон и капа доле за мајсторе стиховног делишеса најчешће, оне исконске и праве боеме делегиране од Љубави верне, оне једине, правље од правих, некад несрећне, некад варке и илузије, најчешће уобразиље, а када дођу, свакоме дође Љубав, па умеју да се разумеју, а најчешће баш ту су тад те срећне, сталожене, срасле у нас и ми у њих, док све те сцене, слике, колажи и еони временски до и у секвенционално мозаично сликовите…у сваки нерв и јоту бића сваколиког нам сопства, то тад осликаће даром ти наши људи, људи сви око, поред, испред, иза и из епицентра Црвене Јабуке !!!

Певач Дражен Жерић Жера живи у Загребу. Носи верно своје црвене Старке, по чему је остао познат кроз своје битисање у музици, естради, уметности генерално,а прожет тагрљајем људи који су њему остали верни, као и он њима са свим бившим, садашњим, а можда и понеким будућим члановима наше приче без краја ненвидику још дуго…Јабука траје, трајаће и после свих нас, ту сад нико не може да оно што је Срцем и петљом рађено филигранским гравурама у свим временима, лепота остаје, уметност преживи, остало се заборави.Уживајмо док смо сви још тако млади, баш сви и сваких доба и годишта, од унука до прадеде, младост не чека,ни малене, ни нас зреле, веселе и сазреле, и то од 7 до 107..беше тако, сећамо се сви?! Да, наравно да јесте тако и никако другачије, зато нека је Живот хармонија, а Љубав преписана словима та песма која нас храни како ништа нахранити не може, ако нема Љубави…и уз Љубав по који залогај једне наше домаће Црвене Јабуке!